+ Reply to Thread
Results 1 to 8 of 8

Thread: O'zbekistondagi partiyalar va ularning dasturlari

  1. #1
    Users Country Flag Elite User
    Reputation Reputation Reputation Reputation Reputation Reputation Reputation Reputation
    Desperado's Avatar
    Join Date
    Dec 2001
    Gender
    Male
    Location
    Tashkent
    Posts
    1,823

    O'zbekistondagi partiyalar va ularning dasturlari

    O`zbekiston Respublikasi Xalq Demokratik Partiyasi

    O`zbekiston Respublikasi Xalq Demokratik partiyasi 1991 yil 1 noyabrda Toshkentda bo`lib o`tgan Ta'sis qurultoyi Qaroriga binoan tuzildi, uning Dasturi va nizomi qabul qilindi. Partiya raisi qilib I.A.Karimov saylandi. Bu partiyaning a'zolari soni 450 mingga yaqin. 1994 yildagi saylovlarda XDP vakillari Oliy Majlisda deputatlarning 27 foizdan ziyodini tashkil qildilar.

    O`zbekiston XDPning dasturi quyidagilardan iborat:

    - milliy mustaqillikni mustahkamlash;

    - tub iqtisodiy, ijtimoiy, siyosiy va ma'naviy islohotlarni amalga oshirish orqali ravnaq topgan, qudratli, demokratik davlat, adolatli, insonparvar jamiyatni bunyod etish;

    - kishilarning millati, siyosiy qarashlari, diniy e'tiqodlaridan qat'iy nazar, munosib hayot kechirishi uchun teng imkoniyatlarni yaratish;

    - fuqarolarning erkinlar va xuquqlari, tinch hayot kechirishlarini kafolatlash.


    Bu maqsadlarni keng targ`ib qilish maqsadida 1993 yil dekabrda O`zbekiston XDPning milliy istiqlol mafkurasi qabul qilingan.

    XDPning nashrlari: “O`zbekiston ovozi”, “Golos Uzbekistana” gazetalari va “Muloqot” jurnali.

    XDP o`z saflarida keng ommani - ziyolilar, ishchilar, xizmatchilar, dehqonlar, tadbirkorlar, yoshlar, fayxriylarni, 80 ga yaqin millat va elat vakillarini birlashtiradi.



    “Vatan taraqqiyoti” partiyasi.

    “Vatan taraqqiyoti” partiyasi 1992 yil mart oyida tuzilgan. A'zolari soni 35 mingdan ortiq.

    Partiyaning maqsad va vazifalari uning nomida aks etgan bo`lib, vatan taraqqiyotiga xizmat qiladi, jumladan:

    - erkin bozor munosabatlari asosida O`zbekistonning iqtisodiy va ma'naviy mustaqilligini rivojlantirish;

    - demokratik jamiyat taraqqiyotini jadallashtirishga qadam-baqadam ta'sir ko`rsatish;

    - ziyolilar, tadbirkorlar va dehqonlar manfaatini ifoda etish;

    - xususiy mulkchilikni har tomonlama muhofaza qilishni rivojlantirish;

    - faoliyatda hamisha amaliy tajriba hamda sog`lom aql-idrokka tayanib ish ko`rish.


    Partiya o`z nashriga ega bo`lib, bu “Vatan” gazetasidir. Partiya huzurida jamoatchilik fikrini o`rganish markazi, tahlil-axborot markazi ishlab turibdi.

    Partiya ilg`or ziyolilar, tadbirkorlar, xususiy mulk egalari, fermerlar va dehqonlarni o`z safiga birlashtirgan.

    2000 yilda partiya "Fidokorlar" milliy demokratik partiyasi bilan birlashib, "Fidokorlar" nomi ostida faoliyat ko`rsatmoqda.



    O`zbekiston Respublikasi “Adolat” sotsial-demokratik partiyasi.

    “Adolat” sotsial-demokratik partiyasi 1995 yil fevral oyida tuzilgan. O`zbekistonning 147 shahar va tumanlarida hududiy tashkilotlari mavjud. A'zolarining soni 35 mingdan ortiq.

    “Adolat” sotsial-demokratik partiyasi o`z oldiga quyidagi vazifalarni qo`yadi:

    - xuquqiy demokratik davlat qurish;

    - mamlakat mustaqilligini mustahkamlash;

    - Vatanga sodiq xizmat qilish;

    - adolatli fuqaroviy jamiyat qurish;

    - siyosiy, iqtisodiy va ijtimoiy demokratiya talablariga hamda mamlakatimizda yashab turgan barcha millat va elatlarning orzu-umidlariga monand shart-sharoit yuzaga keltirishga hissa qo`shish.


    “Adolat” sotsial-demokratik partiyasi O`zbekiston Respublikasi Oliy Majlisida 47 ovozga (1998 yilga) ega bo`lib, ular partiyaning parlamentdagi fraktsiyasini tashkil etadi.

    Partiyaning nashri - “Adolat” gazetasi.




    O`zbekiston “Milliy tiklanish” demokratik partiyasi.

    “Milliy tiklanish” demokratik partiyasi 1995 yil 3 iyunda O`zbekiston “Milliy tiklanish” demokratik partiyasi Ta'sis qurultoyida tashkil qilingan. Bu partiya o`z faoliyatida ko`proq ziyolilarga suyanadi. A'zolari soni 6 mingga yaqin.

    “Milliy tiklanish” demokratik partiyasi faoliyatining asosiy yo`nalishlari quyidagilardir:

    - millatning ma'naviy birligi;

    - Vatan (Turkiston) - yagona oila;

    - kuchli demokratik davlat;

    - milliy qadriyatlar;

    - ilmiy-texnikaviy taraqqiyot va umumjahoniy integratsiya;

    - zamon kishisi;

    - milliy istiqbol.


    Partiya Millat, Inson va Vatan manfaatini muqaddas deb bilan.

    Matbuot organi - “Milliy tiklanish” gazetasi.

    Bu partiya Oliy Majlisda o`z fraktsiyasiga ega emas.



    O`zbekiston Respublikasi “Fidokorlar” milliy demokratik partiyasi

    “Fidokorlar” milliy demokratik partiyasi 1999 yil 4 yanvarda tashkil etilgan. Bu partiya o`z nomi bilan vatan fidokorlarini, vatan ravnaqi uchun kuyib, yonib yashaydigan o`zbekiston fuqarolarini birlashtirdi. “Fidokorlar” milliy demokratik partiyasi o`z maqsad va niyatlari bir xil bo`lganligi uchun “Vatan taraqqiyoti” partiyasi bilan birlashdi va hozirda “Fidokorlar” nomi iostida o`z faoliyatini davom ettirmoqda. 1999 yil dekabrda O`zbekiston Respublikasi Oliy Majlisiga saylovlarda partiya deputatlikka o`z nomzodlarini qo`ydi. 2000 yil yanvardagi Ozbekiston Respublikasi Prezidentligiga bo`lib o`tgan saylovlarda “Fidokorlar” milliy demokratik partiyasi nomidan prezidentlikka Islom Abdug`aniyevich Karimov nomzodi ko`rsatildi.

  2. #2
    Guest
    Guest Guest's Avatar

    bosh og'rig'i

    Mana shunaqa narsalar bila boshni og'ritmagin, orto!!!
    Zerikib oli didim, boshini oqishni ozida....

    Rahmat shunga ham...

  3. #3

    hmm

    mdee, bir qarashda yahshi ustav

  4. #4
    Guest 's Avatar
    Aytib utgan partiyalaringizni bari shakli har hil mazmuni bir hil partiyalar holos birlik, erk partiyalarichi

  5. #5
    Users Country Flag Elite User
    Reputation Reputation Reputation Reputation Reputation Reputation Reputation Reputation
    Desperado's Avatar
    Join Date
    Dec 2001
    Gender
    Male
    Location
    Tashkent
    Posts
    1,823
    УЗБЕКИСТОН "БИРЛИК" ХАЛК ХАРАКАТИНИНГ

    Д А С Т У РИ



    1. Асосий максадлар
    "Бирлик" халк харакати Узбекистонни чукур иктисодий, ижтимоий-сиёсий ва маънавий инкирозидан олиб чикиб, мустакил демократик хукукий республикага айлантириш учун кураш истагидаги кишиларни миллати, диний эътикоди ва келиб чикишдан катъий назар, ихтиёрий равшида уюштирувчи ижтимоий-сиёсий ташкилотдир.

    Харакат Узбекистон республикаси Конституцияси, Инсон хукуклари Умумжахон декларацияси, ЕХХТ(Европада хавфсизлик ва хамкорлик ташкилоти)нинг хужжатлари, хамда фукаролик ва сиёсий хукуклар хакидаги бошка халкаро битимлар доирасида иш юритади.

    "Бирлик" халк харакатининг асосий максадлари куйидагилардан иборат:

    - ижтимий-сиёсий фолликни устириш оркали Узбекистон халкларини ижтимоий карахтликдан, локайдликдан ва мавжуд тузум олдидаги куркувдан халос килиш ва оммани республиканинг камолати учун курашга жалб этиш;

    - Узбекистонда ижтимоий адолат, умуминсоний кадриятларга ассосланган демократик тузимни урнатиш ва уни жахондаги ривожланган давлатлар каторига олиб чикиш;

    - Узбекистонда Олий конунчилик хокимияти, Ижроия хокимияти ва Суд хокимиятларининг мустакиллигига эришиш;

    Бунинг учун "Бирлик" халк харакати биринчи навбатда:

    - инсоннинг сиёсий хукуклари (суз ва матбуот, митинг, йигилиш ва намойишлар утказиш, сиёсий партия ва ташкилотларга бирлашиш);

    - инсоннинг иктисодий хукуклари (хусусий мулкка эга булиш ва иктисодий тадбиркорлик эркинлиги);

    - фукаролик хукуклари (эркин сайловларда катнашиш, мамлакат ичкарисида эркин харакат килиш ва турар жой танлаш хамда чет мамлакатларга эркин чикиб кетиш ва кайтиб келиш);

    - инсоннинг виждон ва эътикод эркинлиги;

    - республикада яшовчи барча миллатларнинг тенг хукуклилиги тула таъминланиши лозим, деб хисоблайди.

    2. Сиёсий тузум масаллари
    "Бирлик" халк харакати умуминсоний кадриятлар бирламчи эканлигидан келиб чикиб, жамият сиёсий структураси хакикий куппартиявийлик, ва демак, купфикрилкдан иборат булиши учун курашади. Сиёсий партия ва харакатларнинг соглом сиёсий ракобати ва адолатли сайловларгина бир партия ёки харакатнинг монополияси, хар кандай диктатуранинг пайдо булишига бархам беради.

    Демократик жамиятда зуравонлик, жамиятнинг турли катламлари орасига душманлик ва нифок солишни максад килиб куйган сиёсий ташкилотлар булмаслиги керак. "Бирлик" халк харакати жамиятда бундай сиёсий ташкилотларнинг пайдо булишини олдини олиш учун керакли булган хукукий тадбирлар жорий килиниши керак, деб хисоблайди.

    Эркин жамиятда яшаётган инсон уз такдири учун узи жавобгардир. Шу сабабли эркин жамият шароитида давлат инсонинг иктисодий ва бошка фаолиятига аралашмаслиги керак. Эркин фукароларнинг мутлок купчилигининг умумий максадларни амалга оширишда улар давлатга ушбу ваколатларни берадилар:

    - мамлакат худудини ва унинг фукаролари манфаатларини ташки тажовуздан химоя килиш;

    - фукароларнинг кадр-киммати, шаъни, мулкчилик ва маънавий хукукларини химоя килиш;

    - конунлар ва шартнома мажбуриятлари бажарилишини таъминлаш;

    - пул-кредит системаси равон ишлашиши таъминлаш;

    - иктисодий эркинлик ва бозор фаолиятини химоя килиш;

    - табиат ва атроф-мухитнинг экологик хавфсизлигини таъминлаш;

    - ижтимоий кам химояланган фукаролар манфаатини химоя килиш ва шу кабилар.

    Давлат хокимияти фукароларнинг хукук ва эркинликларига тажовуз килмаслиги, конунни поймол килувчи назоратсиз кучга айланмаслиги учун конун чикарувчи, ижро ва суд хокимиятларининг бир-биридан ажратилган булиши зарурдир.

    "Бирлик" халк харакати Узбекистонда Президентлик хокимияти булиши тарафдори булиб, конун президентга эмас, президент конунга хизмат килишини талаб этади. Хокимиятнинг куйидан то юкори погоналаригача барча бугинлари президент назорати остида факат конунга хизмат килиши сузсиз таъминланиши лозим.

    Узбекистондек хали демократик анъаналар, структуралар ривожланмаган мамлакатда президентлик лавозими билан ижроия хокимият бошлиги лавозимини кушиб юбориш авторитар диктатура режимига олиб келиш узимизнинг ва бошка нодемократик давлатлар мисолида яккол куринди. Шундан келиб чикиб "Бирлик" халк харакати хукумат бошлиги, яъни Премьер-министр лавозимининг салмоги ва масъулияти оширилиши, бу лавозим президентники билан кушилмаслиги ва унга хукуматни бошкаришда кераклича ваколат берилиши билан биргаликда тула жавобгарлик хам юкланиши керак, деб хисоблайди.

    Узбекистон Республикаси Конституциясида президент ваколатлари авторитаризм ва диктатурага айлантиришга имкон бермайдиган доирада белгиланиши керак.

    Жойларда ижро этувчи хокимият уша жойларнинг барча ахолиси томонидан сайланиши лозим.

    Узбекистонда Олий конун чикарувчи орган 200-250 депутатдан иборат Олий Кенгаш ёки Миллий Мажлис булиб, депутатлар сиёсий партиялар ва ижтимоий-сиёсий харакатлар номзодлари хамда мустакил номзодлар руйхатлари буйича сайланиши ва доимий равишда, яъни профессонал асосда ишлашлари керак.

    Суд системаси жазолайдиган орган булмасдан, балки инсон хукуки ва эркинликларини химоя киладиган, хукук ва адолатга асосланган, конунчилик ва ижрочилик хокимиятларидан тула мустакил булган одил системага айланиши керак.

    Суд хокимиятининг мустакиллиги жамиятнинг хукукий маданияти даражасига чамбарчас боглик. Шу сабабли суд системасининг ислохоти жамиятнинг хукукий маданиятини кутариш хамда суд хокимиятига давлат ва жамият муносабатини узгартириш оркали утказилиши лозим.

    3. Иктисодий масалалар
    Узбекистон чукур иктисодий, ижтимоий ва экологик инкирозга учраганлиги тугрисидаги "Бирлик" халк харакатининг бахоси хозир хамма тарафлар томонидан тан олинди. Иктисодий инкироз мулкчиликка булган давлат монополияси ва маъмурий-буйрукбозлик системасининг натижасидир. Иктисодда демократик принциплар, яъни мулкчиликнинг турли, биринчи навбатда хусусий формаларига кенг йул очиш, хар бир инсонга эркин иктисодий тадбиркорлик килиш учун шарт-шароит яратиш, инсонинг узига хослигига тазйик утказмаслик, ташки дунё билан узаро манфаатдорлик ассосида савдо-сотик килиш, "очик эшиклар" сиёсатини кенг куллаш каби тадбирлар юксак ривожланиш гаровидир.

    "Бирлик" халк харакати иктисодиётга хужалик юритишнинг бозор системасини жорий килиш тарафдори булиб, жамият аъзоларини барча иктисодий эркинликлар билан таъминлаш бу принципнинг ассосий кирраси, деб хисоблайди. Бозор муносабатларига утишнинг дастлабки боскичларида мехнаткашларнинг иктисодий фаоллигини ошириш учун ушбу тадбирлар амалга оширилиши лозим:

    - давлат мулкининг асосий кисмини тезлик билан хусусийлаштириш ва(ёки) корхоналарни руйхатга олиш тартибини соддалаштириш:

    - турли мулкчилик шаклларига эга булган корхоналар ва тадбиркорлардан олинадиган солик ставкаларини пасайтириш ва улар учун экспорт ва импорт операцияларини утказишни соддалаштириш:

    - халк исътемоли, хусусан, кишлок хужалиги махсулотлари (товарлари) ишлаб чикарувчи корхоналар ва ер эгалари учун имтиёзли соликлар системасини яратиш:

    Давлат мулкини хусусийлаштириш (мулкчиликнинг бошка шаклларига утказиш)да:

    - хар бир инсонинг манфаатлари хисобга олиниши ва хар бир фукарога давлат мулкининг маълум бир кисимига текинга эга булиш имконияти берилмоги лозим.

    - кишлок хужлиги, саноат, маиший хизмат, савдо сохаларига оид корхоналар ва ер хусусийлаштирилаётган ёки мулкчиликнинг бошка шаклларига утказилаётган пайтда мулк эгалари "оёкда туриб олиши" учун уларга давлат томонидан субсидиялар ажратилиши ва халк хужалигининг хусусий сектори учун чет эл инвестицияси кенг жалб килинишига шароит яратилиш керак.

    Шуни таъкидлаш керакки, Узбекистон рахбарияти огизда "бозор иктисодиётига утаяпмиз" дегани билан, аслида уни обрусизлантириш, ёки халкдан яширин холда давлат ва хукмрон партия идораларида ишлаетган ходимлар катламига давлат мулкини булиб бериш ва шу билан жамиятда ноконуний йул билан бойиган синф хосил килиш учун харакат килмокда. Бу эса жамиятда карама-каршиликни кучайтирмокда.

    Узбекистон аграр мамлакат булганлиги сабабли кишлок хужалигидаги иктисодий ислохот катта ахамиятга эга. "Бирлик" халк харакати кишлокда иктисодий ислохотнинг бирдан-бир йули ернинг асосий кисмини дехконларга хусусий мулк килиб кайтариб бериш деб билади. Ер эгалари уз манфаат ва эхтиёжларидан келиб чикиб кооператив, кичик корхона, уюшма ва бошка турдаги бирлашмаларга уюшиши мумкин.

    Иктисодий ислохот узини окламаган инсон эрки ва манфаатини камситувчи маъмурий-бюрократик системасининг усуллари билан эмас, шартнома, инвестиция ва солик сиёсати оркали амалга оширилиши керак. Бунинг натижасида куйидаги масалалар ечилиш лозим:

    - кишлок хужалик ва чорвачилик хомашёларидан тайёр махсулот ишлаб чикарадиган корхоналар (чет эл сармояси иштирокидагилар хам дохил) сонини купайтириш, тайёр махсулотни дунё бозорига чикариш;

    - саноат ва кишлок хукалигида корхоналарни хусусийлаштириш ёки мулкчиликнинг бошка шаклларига утказиш йулидан бориб, бошкарув системасидаги ортикча бугинлар (министрликлар, тармоклар, кишлок хужалигида колхоз ва совхозлар) ни тугатиш ва бошкалар.

    "Бирлик" халк харакати Узбекистон халклари факат ерга богланиб колиши тарафдори эмас. Чукур иктисодий ислохотлар натижасида кишлок хужалигида юксак технология ва фан ютуклари кенг кулланилабошлаши сабабли кишлокда ортикча ишчи кучи пайдо була боради, халкнинг интеллектуал потенциалини ошириш масаласи олдинги позицияларга ута бошлайди. Шу сабабли келажакда шахар ахолисини купайтириш (урбанизация) сиёсатига алохида эътибор бериб, ахолини илгор технологияли саноат ишлаб чикариш (электроника, работехника ва бошка) корхоналарига жалб килиш лозим.

    Урта Осийда сув муаммосининг кескинлиги хамда Орол эхтиёжларини эътиборга олган холда сув сарфлашнинг илмий асосланган йулларини танлаш, барча сохаларда сув тежайдиган технологияларни кенг жорий килиш, бу сохада дунё тажрибасидан фойдаланиш биринчи навбатдаги вазифалардан булиши керак.

    4. Ижтимоий-сиёсий ташкилотларга муносабат
    Узбекистон "Бирлик" халк харакати ва Узбекистонда пайдо булган бошка ижтимоий-сиёсий ташкилотлар бутун жахонда кейинги йилларда содир булаётган демократик узгаришлар натижасида вужудга келдилар. Узбекистонда биринчи булиб демократик гояларни кутариб чиккан ва коммунистик тоталитаризмга карши очикдан-очик кураш бошлаган "Бирлик" бундан буён хам жумхурият ва бутун дунёдаги демократик ташкилотлар билан асосий максадларни амалга ошириш йулида, хусусан жамият хаётини демократиялаштириш, инсон хукукларини тула таъминлаш учун узаро тенг хукуклилик ассосида хамкорлик килади.

    Демократик позицияларда туриб Узбекистон истикболи учун курашаётган ижтимоий ва сиёсий ташкилотлар уз Низом ва макомларини саклаган холда "Бирлик"ка коллектив аъзо булиб киришлари мумкин.

    Собик КПССнинг Узбекистондаги ташкилоти мулкини унинг урнида конунга хилоф равшида тузилган ХДПга берилиши кескин кораланадиган фактдир. Узкомпартиянинг вориси булган ХДП унинг бехисоб жиноятларига хам ворисдир. Шу сабабларга кура бу партия таркатилиши, унинг мулки мусодара килиниши ва килинган жиноятлар учун Узбекистон халки олдида сиёсий жавоб бериши керак.

    "Бирлик" халк харакати диний-сиёсий ташкилотларнинг таъкикланганини, катор партия ва ижтимоий-сиёсий ташкилотларнинг турли бахоналар билан руйхатга олинмаётганинни коралайди ва буларни Узбекистонда демократик негизларнинг атайлаб бугилиши, деб хисоблайди.

    "Бирлик" халк харакати факат когозда, сузда халкчил фикрлар айтиб, амалда халкка карши юритилаётган сиёсатга уз улушини кушаётган фирка ва гурухларга изчил салбий бахо беради ва уларни фош килади.

    5. Инсон хукуклари ва адолат масалалари
    Инсон хукуклари ва эркинликларининг тулик таъминланиши жамият ривожланишининг зарурий шарти эканлигини барча тараккий топган мамлакатлар мисоли яккол курсатди. Бу эса инсон хукуклари ва эркинликлари нафакат маънавий категория, балки иктисодий категория хам эканлигини билдиради.

    Узбекистон "Бирлик" халк харакати уз фаолиятида инсон хукуклари ва эркинликлари Узбекистонда факат когозда (конституцияда) эмас, балки амалда бажарилиши ва натижада у дунёдаги тараккий этган давлатлар хамжамиятига тулаконли аъзо булиб кириши учун клинадиган интилишларга алохида урин беради. Узбекистон парламенти Узбекистон Конституциясини ва конунчиликни Инсон хукуклари ва эркинликлари акс эттирилган ассосий халкаро хужжатлар - "Инсон хукуклари умумжахон декларацияси" (1948 йил 10 декабрь), "Хельсинки Шартномаси" (1975 й), "Вена Кенгашининг якунловчи хужжати" (1989 йил 15 январь) хамда фукаролик ва сиёсий хукуклар хакидаги бошка битимлар, хужжатларга мос келтириши лозим.. Бу - Узбекистонни хукукий давлатга айлантириш жараёнини тезлаштиришга кафолот беради. Бу ишлар бажарилгунга кадар Узбекистон парламенти Республикада Инсон хукукларига оид халкаро шарномалар бирламчилигини таъминлайдиган Конун кабул килиши зарур.

    Жамиятимизда демократик тузумни мустахкамлашда сайлов системасининг урни мухим ахамиятга эга. Узбекистоннинг сайловлар тугрисидаги конунлари, халкни алдаш учунгина киритилган баъзи холатларини хисобга олмаса, тургунлик йиллари рухида тузилган ва хукмрон номенклатуранинг демократияга карши куролидир. Бу конунлар кайта ишлаб чикилмаса, демократия учун кураш хукумрон партия(номенклатура) томонидан ижтимоий-сиёсий кескинликни кучайтирувчи омил сифатида талкин килинаверади. Факат демократик сайловлар оркали халк иродасини ифодаловчи хокимият органларини шакллантириш мумкин . Бу органларга хамма ташкилотлар, шу жумладан сиёсий ва ижтимоий ташкилотлар хам конун асосида буйсунишлари керак, акс холда бирон-бир фирка ёки ташкилотнинг яккахокимлиги жорий этилиши мумкин.

    Адолат ва хукук масалалари тугрисида гап борар экан, ватанларидан шахсга сигиниш сиёсати кувгин килган халклар такдирига тухталмасдан утиб булмайди. Крим татарлари, месхет турклари ва бошка халкларнинг поймил килинган хукуклари тикланиши, улар тула окланишлари, иродаларига биноан ватанларига кайтишлари, илгаригидек уз давлат тузумларига эга булишлари шарт. "Бирлик" халк харакати уларга уз хамкорлигини билдиради ва кулдан келганча ёрдамини беради.

    Коммунистик тузум дастидан юртини тарк этишга мажбур булиб чет элларда яшаятган ватандошларимизга ва уларнинг авлодларига хеч бир шартсиз фукаролик хакки танилиши керак.

    6. Динга муносабат
    "Бирлик" халк харакати диндорлар жамоаси хозирги ижтимоий тараккиёт, инсонпарвар жамият куриш жараёнининг нуфузли ва таъсирли кучи сифатида узининг муносиб тарихий ролини уйнаш керак, деб хисоблайди. Бунинг учун хар бир инсон факатгина узига хос булиш, уз дини ёки маслагига якка узи ёки бошкалар билан биргаликда эътикод куйиш, шунингдек таълим олиш, ибодат килиш ва диний расм-русмлар хамда маросимларни адо этишда оммавий ёки якка тартибда риоя килиш эркинлигига эга булиши керак. Эътикод масаласидаги бундай эркинлик, уз-узидан маълумки, диндорлар тарафидан хам диний расм-русмларга риоя килиш ёки килмаслик эркинлигини эътироф этишни талаб килади. Ташки куринишдангина карама-каршиликка ухшаб куринадиган бу икки хил эркинлик замон талаби экалигини ва "Инсон Хукуклари Умумжахон Декларацияси"дан келиб чикишини таргибот килиш ута жиддий вазифалардан булиб, уни тугри хал этиш жамиятимиз келажаги учун мухим ахамиятга эга.

    Тоталитар тузум таъкиби остида йуколиб бораётган имон ва эътикодни тиклаш жамиятимизда вужудга келган манънавий кадриятларга булган муносабатларни тубдан куриб чикишни талаб этади. Шу нуктаи назардан, уз вактида тортиб олинган масжид ва мадраса биноларини таъмирлаб уз эгаларига кайтариш, хохловчилар учун урта мактабдан бошлаб диний таълим-тарбия бериш ва шу каби тадбирларни амалга оширмок лозим.

    7. Ижтимоий масалалар
    Узбекистонда ута кескин ижтимоий норозиликнинг асосида хавфли равишда усиб бораётган ишсизлик ётади. Уни камайтиришнинг асосий йулларидан бири саноатниг мехнатталаб ва айни пайтда куп капитал маблаг талаб килмайдиган сохаларини жадал суръатлар билан ривожлантиришдир. Биринчи навбатда енгил ва тукимачилик саноатида кичик корхоналарни ташкил этишни рагбатлантириш лозим. Ишсизлик асосан кишлок жойларида булган учун ахолининг республика ичидаги ва ташкарисидаги мобиллигини кескин жонлантириш максадида катор тадбирларни амалга ошириш керак булди.

    Ишсизларга махсус нафака тулашни ташкил этиш ижтимоий адолат нуктаи-назаридан энг долбзарб масалалардан бири булиши керак.

    Аёллар мехнатини хукукий нормага мослаш, уларга хар томонлама ижтимоий фойдали мехнат килишлари учун кенг имкониятлар яратиб бериш, куп болали аёлларни нафака билан таъминлаб ишдан озод килиш лозим.

    Республикада согликни саклаш ишларининг ниХоятда колок ахволда эканини хисобга олиб, бу сохага ажратиладиган маблагларни кескин ошириш керак. Кадрларнинг савияснини кутариш, тиббиётни ва тиббий хизматни ривожлантиришда жахоннинг илмий хамда амалий тажрибасидан кенг фойдаланиш, улардан амалий ёрдам олишни йулга куйш керак.

    Таълим ва тарбия, тахсил системасининг замонавий талаблар даражасида булишни таъминлаш Узбекистоннинг барча сохаларда ривожланиши хамда жaмиятимизнинг ривожланган жамиятлар каторига чикиш учун замин булиши керак. Бунинг учун халк таълимига ажратилдиган маблаг давлат бюджетининг асосий кисмларидан бирини ташкил этиши керак. Фанни ривожлантириш ва фан-техника ютукларни хлк хужалигига куллашнинг катта ижтимоий ахамиятга эга эканлигини, хамда тараккий этган мамлакатларда фан-техника асосий ишлаб чикариш кучига айланганини хисобга олиб, бу сохага эътибор давлат ва жамиятнинг диккат марказида булиши лозим.

    8. Миллий-маданий масалалар
    Халкнинг миллий гурурини, миллий-маданий кадриятларини тиклаш республика мустакиллигини мустахкамлаш учун курашда асосий омиллардандир. Миллий гурур ва миллийликни аралаштирмаган холда хар кандай куринишдаги катта миллатчилик (шовинизм) ва миллатчиликни коралаш, бундай кайфиятларга карши курашишни "Бирлик" уз фаолиятининг асосларидан бири, деб хисоблайди.

    Миллатлараро муносабатларда мавжуд зиддиятларни алохида урганиш ва ошкора килиш, миллатлар орасида низо кузгаш учун килинган хар кандай игвони зудлик билан фош этиш мухим масаладир.

    "Бирлик" халк харакати маданий меросни муфассал урганиш, тарихан синовдан утган анъаналарни (одоб, хурмат, поклик, эътикод, инсонпарварлик, мехр-окибат ва х.к.) тиклаш борасида фаол иш олиб боради.

    "Бирлик" халк харакати Узбекистонда яшаётган миллатларнинг уз миллий-маданий марказларини ташкил этишларига ва уларнинг келгуси ишларига бор имкониятлари билан кумаклашади, чет эллар билан маданий алокаларни ривожлантириш замон талаби эканлигини таъкидлайди, бошка мамлакатларда яшаётган ватандошлар, уларнинг ташкилотлари, биринчи навбатда Туркия ва АКШдаги "Туркистон" ташкилотлари билан маданий алакаларни тиклашга фаол интилади ва ватандошлар яратган маданий бойликларни узбек миллий маданиятнинг таркибий кисми, деб хисоблайди.

    Узбекистоннинг турли археологик казилма жойлари ва тарихий марказларидан бошка шахарларга олиб кетилган осори атикаларини кайтариш, республикада туризмни ривожлантириш мухим масалалардандир. Уларни хал этиш ва айни пайтда чет эллардаги маданий, адабий меросимизни Узбекистонга асл холида ёки нусхасини кайтариш масалалари давлат даражасида ечилиши керак. Узбекистон тарихининг янгидан, хар томонлама ва холис тадкик этилиши, бу фаннинг мактабларда кенг ва тула укитилишига эришиш зарур.

    Халкнинг маънавий-маданий тафаккурини кутариш, маданий меросини замон билан боглаш, эски узбек имлосини минг йиллик маданий мерос калити сифатида мактаб, урта махсус ва олий укув юртларида кенг микёсда ургатилишига эришиш керак. Кайси имло амалда булиши масаласи кенг жамоат мухокамаси натижасида хал килиниши лозим.

    9. Экологик масалалар
    "Бирлик" халк харакатининг бу жабхадаги асосий максади жамиятда экологик дунёкарашни шакллантириш, инсон ва табиат бирлигини уктириш, табиий бойликлар ва географик ландшафтлар келажак авлодларга хам хизмат килажагини тушунтириш ва шу каби ишлардан иборат.

    Орол денгизни саклаб колиш регионимизнинг хаёт-мамот масаласи булгани учун Орол атрофидаги фожиага кенг жамоатчилик эътиборини жалб этиш ва ёрдам уюштириш максадида Орол атрофидаги регион республика хукумати томонидан экологик халокат минтакаси, деб эълон килиниши лозим.

    Кишлок хужалигида ишлатилаётган захарли химикатлар микдорини якин йиллар ичида кескин камайтириш, кейинрок эса бутунлай таъкик этиш йуналишида иш олиб бориш лозим.

    Лойихалаштирилаётган ва курилаётган хар кандай корхона, иншоот жамоатчилик томонидан экологик экспертиза килиниши лозим. Мавжуд, курилаётган ва лойихалаштирилаётган сув омборларининг такдирини хозирги кундаги экологик кийматларга булган янги муносабатларимиз нуктаи назаридан куриб чикиш табиат олдигаги бурчимиз, инсоният олдидаги карзимиздир.

    Узбекистонда табият ва инсон саломатлиги учун зарарли булган химиявий махсулотлар ишлаб чикарувчи корхоналарни зудлик билан экологик тоза ишлаб чикаришга айлантириш ёки уларни тозалагичлар билан таъминлаш энг мухим вазифалардандир.

    Орол денгизи, Амударё ва Сирдарё сув хавзаларида ва бошка мухим жойларда экологик вазиятга тааллукли булган курсаткичларни мунтазам равишда матбуотда эълон килиш, жойларда ер, сув ва хавонинг софлигини назорат килувчи, усимлик ва хайвонот дунёсини химоя килувчи жамоатчилик гурухларини уюштириб уларни тегишли ваколат билан таъминлаш лозим.

    10. Армия ва мудофаа масалалари
    Факат давлат мудофаасига таалукли булган вазифалар билан шугулланувчи республика армиясини тузиш вакти келди. Бундай армия келажакда хизматни касб сифатида утувчилардан иборат булиши керак.

    Демократик мамлакатлар тажрибасидан келиб чикиб Республика армияси:

    - факат халк ва Конституцияга хизмат килиши;

    - сиёсатдан четда туриши;

    - республиканинг ички ишларига мутлако аралашмасдан факат мудофаа вазифасини бажариши;

    - тоталитар тузум армиясидан фаркли уларок хизмат жараёнини инсонпарварлик рухида ташкил этиши лозим.

    Бу куннинг мухим вазифаси сифатида армия сафига чакирилаётганлар шартномалар асосида хизмат килишларини таъминлаш, альтернатив хизматни кенг жорий килиш зарур.

    Мамлакат мудофааси куп сонли кучли армия тузиш йули билан эмас, балки кушни мамлакатлар билан узаро ишонч муносабатларини урнатиш, умумий хавфсизлик, худуд дахлсизлиги, узаро фойдали хамкорлик тугрисида шартномалар тузиш асосида таъминланиши лозим.

    * * *
    Дастурда куйилган вазифаларга кайси йул, иш услуби билан эришиш мумкинлиги хакидаги масала мухим ва долзарб ахамиятга эгадир.

    Мавжуд шарт-шароитда, "Бирлик" халк харакати яна бир бор уз фаолиятини "Инсон хукуклари умумжахон декларацияси", Хельсинки шартномалари, хамда фукаролик ва сиёсий хукуклар хакидаги халкаро пактлар ва Узбекистон Констицияси асосида олиб боришини таъкидлайли. "Бирлик" олийжаноб, адолатли максадларга зуравонлик ёки бошка худбин услублар билан эришиш мумкин эмас, деб хисоблаб бундай услубларни коралайди.

    Юкорида баён этилган максадларни амалга ошириш ва таъкидланган иш услубларини куллаш оркали "Бирлик" халк харакати Узбекистонни демократик, хукук давлатига айлантириш учун кураш олиб боради.




    Дастур "Бирлик" халк харакатининг Таъсис
    курултойида (25.05.1989 й.) кабул килинган
    булиб, Харакатнинг III (26-27. 05. 1990 й.)
    ва V (23-24. 05. 1992 й.) курултойларида
    унга тахририй узгартиришлар киритилган.

  6. #6
    Users Country Flag Elite User
    Reputation Reputation Reputation Reputation Reputation Reputation Reputation Reputation Reputation
    elDoraDo's Avatar
    Join Date
    Jul 2001
    Gender
    Male
    Location
    Honduras
    Posts
    4,503

    Re: O'zbekistondagi partiyalar va ularning dasturlari

    Russian Party Asks Young: Who Wants to Be a Deputy?

    LIPETSK, Russia -- To the list of contest prizes that stoke fantasies worldwide -- riches, fame, a dream date, a new washer-dryer -- add another: a seat in parliament.

    Shunning pinstripes for shorts and bathing suits, a group of potential legislators was unveiled at a beach party here last weekend -- the first-round winners in a competition called Political Factory, modeled on the popular Russian television show "Star Factory." Plucked from obscurity, a few of these aspiring lawmakers, or deputies, are due to join the Russian ruling class by October

    p.s. A nashim to chto meshaet?
    Jacobs
    optimize
    to harmonize multiple elements simultaneously
    at the highest possible level of performance






  7. #7
    Users Country Flag Private
    Reputation
    Darvish's Avatar
    Join Date
    Feb 2006
    Gender
    Male
    Location
    Tashkent, Uzbek
    Posts
    27

    Re: O'zbekistondagi partiyalar va ularning dasturlari

    Haqiqiy oppositsion partiyalar ko'p emas 2-3 ta (erk, birlik). Lekin bu partiyalarni leaderlari ko'pro halq manfaatini emas o'z manfaatlarini o'ylaydiganga o'hshaydi. Chunki ular rostakamiga demokratiya uchun kurashvotgan vatanparvarlarsa, nechun o'zligi orasida hech birlasholishmaydi. Umuman jahon praktikasida, uchunchu katta kuchni ag'darish uchun ikkita kuchsiz birgalikda ish olib borishgan.
    Yo'q,,, lekin bizani ishongan bu leadelarimiz har biri alohida prezident bo'lishshi hohlaydi. Agar bularni bittasi adashib prezident bo'lib qolsa bormi, ikkinchisini shu kun yo kishanga soladi yo quvg'in qiladi.

    Haqiqiy leaderlik qobiliyati bor deb Birdamlik harakati boshligíni eta olaman. Chunki u kishi hech bir ishongan podderjkasi yo'q bir odam bo'lsa ham tez tanilishga erishdi. Uni boshqa oppositsiya leaderlaridek sponsorlari ham yo'q, o'zi qurilishda ishlarkan. Lekin uning shu vaqtgacham ishlab chiqayotgan davlat to'ntarilishi haqidagi ideyalari juda ham etiborga loyiq va agar kattaroq bir kuch uni eshitib, qo'lab quvvatlasami, 5-6 oy ichida ko'pchilikning ishonchiga sazovor bo'lishi mumkun.

    P.S. Hamma oppositsion partiyalar etiboriga (bilaman, partiya leaderlari ham tekshirib turishadi bu forumlarni, halqqi fikrini bilish uchun): prezidentlikka kandidat qilib Toshkentta yashaydigan halq ichida o'ziga yarasha obirui bor bo'lgan badavlatroq odammi tanlashimiz kere.
    Sakkiz ming klm uzoqlikda turib olib mani saylanglar deyish aqlli leaderni taktikasi emas. Yetti yil kutgan saylovimizni qo'ldan chiqarib qoýmaylik, o'rtoq vatanparvarlar. O'z maanfatingizni chetga qo'yib turib ilojsizlikka tushib qolgan halqni ham bir o'ylangiz. . .
    ..

  8. #8
    Users Country Flag Private
    Reputation
    Darvish's Avatar
    Join Date
    Feb 2006
    Gender
    Male
    Location
    Tashkent, Uzbek
    Posts
    27

    Re: O'zbekistondagi partiyalar va ularning dasturlari

    Haqiqiy oppositsion partiyalar ko'p emas 2-3 ta (erk, birlik). Lekin bu partiyalarni leaderlari ko'pro halq manfaatini emas o'z manfaatlarini o'ylaydiganga o'hshaydi. Chunki ular rostakamiga demokratiya uchun kurashvotgan vatanparvarlarsa, nechun o'zligi orasida hech birlasholishmaydi. Umuman jahon praktikasida, uchunchu katta kuchni ag'darish uchun ikkita kuchsiz birgalikda ish olib borishgan.
    Yo'q,,, lekin bizani ishongan bu leadelarimiz har biri alohida prezident bo'lishshi hohlaydi. Agar bularni bittasi adashib prezident bo'lib qolsa bormi, ikkinchisini shu kun yo kishanga soladi yo quvg'in qiladi.

    Haqiqiy leaderlik qobiliyati bor deb Birdamlik harakati boshligíni eta olaman. Chunki u kishi hech bir ishongan podderjkasi yo'q bir odam bo'lsa ham tez tanilishga erishdi. Uni boshqa oppositsiya leaderlaridek sponsorlari ham yo'q, o'zi qurilishda ishlarkan. Lekin uning shu vaqtgacham ishlab chiqayotgan davlat to'ntarilishi haqidagi ideyalari juda ham etiborga loyiq va agar kattaroq bir kuch uni eshitib, qo'lab quvvatlasami, 5-6 oy ichida ko'pchilikning ishonchiga sazovor bo'lishi mumkun.

    P.S. Hamma oppositsion partiyalar etiboriga (bilaman, partiya leaderlari ham tekshirib turishadi bu forumlarni, halqqi fikrini bilish uchun): prezidentlikka kandidat qilib Toshkentta yashaydigan halq ichida o'ziga yarasha obirui bor bo'lgan badavlatroq odammi tanlashimiz kere.
    Sakkiz ming klm uzoqlikda turib olib mani saylanglar deyish aqlli leaderni taktikasi emas. Yetti yil kutgan saylovimizni qo'ldan chiqarib qoýmaylik, o'rtoq vatanparvarlar. O'z maanfatingizni chetga qo'yib turib ilojsizlikka tushib qolgan halqni ham bir o'ylangiz. . .
    ..

+ Reply to Thread

Thread Information

Users Browsing this Thread

There are currently 1 users browsing this thread. (0 members and 1 guests)

     

Posting Permissions

  • You may not post new threads
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • You may not edit your posts